Biljni svet na Divčibarama

Divčibare, poznata po lepim livadama sa mekom travom, ima bogat i raznovrstan biljni svet. Na ovim planinskim prostorima, četinarske šume, pre svega beli i crni bor, jela, smreča, kleka i planinski bor, imaju poseban značaj. Na Maljenu dominiraju šume belog i crnog bora, čineći oko dve trećine šumske površine. Zanimljivo je što beli bor ovde formira šume bez učešća crnog bora, što je jedinstven slučaj u Srbiji.

Biljni svet

Osim četinara, listopadno drveće je takođe zastupljeno na ovim planinama. Bukva i breza su najčešće vrste, koje često formiraju šume ili su u zajednici sa četinarima. Na Maljenu se mogu pronaći i druge lišćarske vrste poput crnog i belog jasena, hrasta, cer-a, obične i mečje leske, jasike, planinske ive, gorskog javora, divlje kruške, grma graba i drugih. Interesantno je napomenuti da se mečja leska smatra retkom vrstom drveća, jer potiče još iz tercijara.

Divčibare su poznate po različitim šumskim i livadskim biljnim zajednicama, što znači da preko cele godine možete uživati u raznobojnom cveću. Već u martu, kada sneg počne da se topi, izbijaju jeremičak (Blagojev likovac), crnjuša (vresak) i kaćun (šafran). Ovaj prizor nakon zime oduzima dah, jer cvetovi jeremička bele boje zajedno sa crnjušom i njenim sitnim, rumenim cvetovima i ljubičastim kaćunom stvaraju predivnu sliku.

U aprilu, pored jeremička i crnjuše, pojavljuju se i jaglika i narcis. Jaglika dominira svojim žutim cvetovima u štitastim cvastima, a narcis cveta prekrasnim belim cvetom na visokoj stabljici. U maju, livade Maljena pružaju izvanredan prizor sa narcisom u punom cvatu. Njihova lepota je tako zapanjujuća da se livade čine kao more sa belim talasima.

U junu, uz narcis, pojavljuje se purpurni kaćun, koji je ukras pašnjaka i pripada porodici orhideja. Ovaj mesec je obeležen i cvetanjem zlatnog šumskog ljiljana, čije krupne crvene tačke na zlatnoj osnovi deluju vrlo dekorativno. Jul donosi lincuru i svećicu, prelep žuti gencijan i krupan zagasito plavi cvet, koji ukazuju na prisustvo nekadašnjih šuma jele i smreče na tim područjima.

Divčibare su domaćin i nekim endemičnim vrstama biljaka. Bosanska i jadranska perunika rastu upravo ovde. Bosanska perunika se mogla naći samo u selu Rosićima, ali je 1995. godine otkrivena i u Lukića dolu. Jadranska perunika je, prema podacima, endem Dalmacije, Hercegovine i Crnogorskog primorja. Ipak, pronađena je i na Divčibarama, što je posebno značajno.

Na Divčibarama se mogu naći i šumski plodovi koji su deo ishrane ljudi. U junu, šumske jagode obiluju crvenim, mirisnim i ukusnim plodovima. Na strmim maljenskim kosama rastu divlje maline i kupine, koje su takođe cenjene. Međutim, najinteresantnija i najznačajnija je borovnica. Njen tamnoplavi plod je izuzetnog ukusa i bogat vitaminima, gvožđem i taninom. Ova biljka može se naći širom Maljena, naročito u šumama bukve i jele.

Divčibare su zaista blago prirode, sa raznovrsnim biljnim svetom koji kroz svako godišnje doba pruža jedinstvenu lepotu. Očuvanje ovog dragocenog ekosistema predstavlja važan zadatak za sve nas, kako bismo uživali u ovim čarobnim pejzažima i budućim generacijama ostavili netaknutu prirodu.